Dirigent koji je francusku muziku podigao na svetsku scenu

Rani život i školovanje

Michel Plasson je rođen u Parizu, gde je i započeo svoje muzičko obrazovanje. Studirao je klavir kod Lazarea Lévyja na Konzervatorijumu u Parizu, a kasnije i udaraljke, za šta je osvojio i prestižnu nagradu (premier prix). [oai_citation:3‡Vikipedija](https://en.wikipedia.org/wiki/Michel_Plasson?utm_source=chatgpt.com)

Godine 1962. osvaja prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju mladih dirigenata u Bezansonu, što mu otvara vrata velikih orkestara i saradnje sa znamenitim dirigentima poput Ericha Leinsdorfa, Pjera Montea i Leopolda Stokovskog u SAD. [oai_citation:4‡encyclopedia.com](https://www.encyclopedia.com/arts/dictionaries-thesauruses-pictures-and-press-releases/plasson-michel-0?utm_source=chatgpt.com)

• 1933 – rođen u Parizu
• Studije na Konzervatorijumu u Parizu
• 1962 – prva nagrada na takmičenju u Bezansonu

Formiranje umetničkog identiteta

Već od ranih godina Plasson razvija snažnu vezu sa francuskom muzikom – kako orkestarskom, tako i operskom. Njegova čitanja dela Gounoda, Masseneta, Bizeta, Fauréa i mnogih drugih donela su mu reputaciju dirigenta koji kombinije stilsku jasnoću, bogatu zvučnu paletu i pažnju prema vokalnoj liniji. [oai_citation:5‡bruceduffie.com](https://www.bruceduffie.com/plasson.html?utm_source=chatgpt.com)

Orchestre national du Capitole de Toulouse

Godine 1968. Michel Plasson postaje glavni dirigent Orchestre national du Capitole de Toulouse, ansambla sa kojim će biti neraskidivo povezan više od tri decenije. Sa njima je snimio veliki broj orkestarskih dela i opera, naročito francuskog repertoara – Offenbacha, Bizeta, Gounoda, Masseneta i dr. [oai_citation:6‡Vikipedija](https://en.wikipedia.org/wiki/Michel_Plasson?utm_source=chatgpt.com)

Plasson napušta mesto šefa dirigenta 2003. godine, ali dobija titulu počasnog dirigenta, čime je zvanično potvrđen njegov ogroman doprinos razvoju orkestra i muzičkog života u Tuluzu. [oai_citation:7‡Vikipedija](https://en.wikipedia.org/wiki/Michel_Plasson?utm_source=chatgpt.com)

• 1968 – postaje glavni dirigent orkestra u Tuluzu
• 1968–2003 – snimci i turneje širom sveta
• od 2003 – počasni dirigent orkestra

Drezdenska filharmonija i gostovanja

Od 1994. do 2001. godine Plasson je bio glavni dirigent Drezdenske filharmonije, gde je francuski stil i repertoar predstavio nemačkoj publici na nov način. [oai_citation:8‡Vikipedija](https://en.wikipedia.org/wiki/Michel_Plasson?utm_source=chatgpt.com)

Kao gost-dirigent nastupao je u velikim operama i koncertnim dvoranama: Grand Théâtre de Genève, De Nederlandse Opera u Amsterdamu, Royal Opera House, Covent Garden u Londonu, kao i sa brojnim orkestrima u Evropi i svetu. [oai_citation:9‡Vikipedija](https://en.wikipedia.org/wiki/Michel_Plasson?utm_source=chatgpt.com)

Francuska opera

Najveći deo diskografije Michela Plassona posvećen je francuskoj operi. Njegova tumačenja često se navode kao referentna izdanja za poznavanje ovog repertoara. [oai_citation:10‡Vikipedija](https://en.wikipedia.org/wiki/Michel_Plasson?utm_source=chatgpt.com)

• Bizet – „Carmen“ (sa Angela Gheorghiu, Roberto Alagna)
• Bizet – „Ribari bisera“ (Les pêcheurs de perles)
• Gounod – „Faust“
• Gounod – „Romeo i Julija“
• Massenet – „Manon“, „Werther“, „Don Kihot“
• Offenbach – „Orfej u podzemlju“, „La belle Hélène“, „La vie parisienne“

Orkestarska dela i duhovna muzika

Pored opere, Plasson je snimio i veliki broj orkestarskih i duhovnih dela: Berlioz, Chabrier, Debussy, Ravel, Saint-Saëns, Fauré, Duruflé, Magnard, Honegger, Milhaud i drugi. [oai_citation:11‡Vikipedija](https://en.wikipedia.org/wiki/Michel_Plasson?utm_source=chatgpt.com)

• Rekvijem Gabriela Fauréa
• Rekvijem i dela Morisa Durufléa
• Simfonije Albana Magnara
• Orkestarska dela Ravela i Debisija
• Simfonije i orkestarska dela Darius Milhauda i Artura Honeggera